janisamluzer
zašto se na mene pale čudni tipovi?
zašto se na mene pale čudni tipovi? pitam se to svakog dana, svakog jutra kad si kažem dobro jutro, tugo! zašto se na mene pale tipovi poput sumo boraca, geekova s fera, nekakvih karikatura što nisu vidjele ni vodu ni sapun, o šamponu da ne govorim, a dezodorans je za njih valjda nekakav potpuno novi oblik života. ne mislim samo na ferovce, mislim na sve. zašto se na mene pale tipovi koji su još vezani uz mamu, tipovi koji misle da cure žele romantiku, a ne sex?! priznajem, čudna malo jesam, ali zar nismo svi?! ne mogu ja ipak biti toliko čudna koliki ti tipovi već jesu. ponekad, kad dodem u stan, sjednem, zatvorim oči da ne vidim taj kaos i očaj, uhvati me osjećaj, ne usamljenosti niti tuge, već osjećaj razočaranja. zar ja ne mogu bolje? da li sam ja toliki užas i strahota, zar ću cijeli život biti osuđena na upade raznoraznih kreatura. da, sve će ostati samo na tim lošim upadima! moj život je bio, jest i bit će samo gomila praznih obecanja, gomila uzalud potrošenih minuta, sati i dana. moj život je ipak sasvim uzalud utrošeno vrijeme i ja se sad kajem i grizem, a ne znam zbog čega. ponekad, ni samoj sebi ništa ne značim, kako onda da to očekujem od drugih? neka je katastrofa, gora od najgore poplave i tsunamija i nije mi nimalo drag, bojim se da ga ne izgubim skoro. ne znam da li su to iracionalni ili ini strahovi, znam samo da cu sutra dočekati dan vičući: "JA NISAM LUZER!" u sebi, naravno
14.12.2006. u 20:27 | 0 Komentara | Print | # | ^